Dan iz nezaborava (IX) - 70 godina posle - beleška iz kišne vizure

Nikada nećemo saznati kako si otišla. Tu poslednju tajnu već sedamdeset godina čuvaš u unutrašnjosti nestalnog meseca. Isto toliko godina, možda koju manje, postoje oni koji su pokušavali i pokušavaju da prekroje tvoj kraj, da od njega prave jasnu, kratku, usputnu, zaključnu informaciju u nekom osrednjem, prepisivačkom tekstu o tvom “životu i delu”. Odakle im takav poriv, takva drskost, takav bezobrazluk? Nikada nećemo sasvim spoznati tajnu tvog konačnog odlaska. To je jedina istina. Jedino je ispravno da slavimo tvoje novo trajanje, da ne prestanemo da pronosimo tvoju neprolaznu svetlost, da ne zaboravimo. To je jedino što možemo i na šta imamo pravo. Niko nema prava da prekraja tvoj kraj. Čuvaj nas, Milena, od takvih drznika! Otišla si sa ovog sveta koji je već tada bio u kontinuiranom propadanju da bi se vratila u svom novom trajanju da tu propast zaustaviš snagom nenametljive, duboke lepote tvojih dihotomija i melanholije.

Sačuvaj nas, Milena, od nas samih, posebno onih noći kada smo mesec već sagoreli i grčimo se sami i neshvaćeni u tmini svakodnevice koja nas nemilosrdno guta u svoju otupelost prividnog, iskomercijalizovanog napretka. Čuvaj nas makar ti, kada mi nismo uspeli da sačuvamo tebe od našeg neznanja. Nemoj više nikada otići. Ne mogu da zamislim ovaj tužni svet bez tvoje svetlosti.

Šesti mart. Kiša je zavladala zvukom jutra. Budim se sa jasnom svešću o neobičnoj važnosti današnjeg dana. Pod jastukom mi još uvek spava jedna mala, ljubičasta dihotomija. Znam da si noćas pohodila snove smrtnika koji prepoznaju tvoje boje i reči. Hvala, Milena, što si tu! Obećavam ti da nikada nećeš biti deo zaborava. Dok god je mene na ovoj strani, ovo će uvek biti dan iz nezaborava. Nemoj više nikada otići, ovaj svet je dovoljno tužan. Uplakani su svi tvoji arlekini. Neko im je zamenio maske. Ovaj svet je već dugo tužan. Ostani uz nas i pomozi nam da maske vratimo na svoja mesta.

Petak, šesti mart. Sedamdeset godina posle. Ni za tebe ni za nas još nema spokoja. Dan iz nezaborava otiče u krhku noć. Čekamo mesec i ne damo te zaboravu. Sećamo se tvojih reči, vidimo samo u snovima i pevamo u tišini. Stigao je čas, prolaz je završen. Sagorećemo mesec.