Serijal performanasa na različitim lokacijama u Beču realizovao sam od 22. do 26. juna 2014. godine. U njima sam se osvrnuo na Mileninu inspirsanost komedijom del arte (commedia dell’arte) i dubljim značenjima upotrebe arlekina, pjeroa, maske i lepeze u njenoj umetnosti. Koristeći masku arlekina i pjeroa, lepeze i fragmente Mileniih slika, stavljajući ih u neobične odnose, pokušao sa da otkrijem i pružim nova značenja njenim delima koja sadrže ove motive. Dublje značenje ovog perofrmativnog serijala jeste protest protiv odnosa društva prema umetniku. Kako je ovo tema koja me izuzetno interesuje i podstiče na dalje istraživačko stvaralaštvo, u nekom budućem periodu sigurno će biti predmet jedne nove, kompleksne multimedijalne studije.
Lokacije na kojima sa izvodio performanse, kao i uvek, birao sam prema specifičnoj inspirišućoj energiji koju poseduju. Zanimljivo je da sam prvi performans izveo u unutrašnjosti Karlove crkve, na samom vrhu ispod glavne kupole. Za sledeću lokaciju odabrao sam barokni vrt u okviru istorijskog arhitektonskog kompleksa Belvedere i tu sam izveo vrlo uspešan jednočasovni performans. Sledećeg dana izveo sam dvočasovni performans u još inspirativnijem ambijentu vrtova nekašnje carske rezidencije Šonbrun. Poslednjeg dana performanse sam izvodio ispred velepne Karlove crkve i ispred Tezejevog hrama u takozvanom “Narodnom vrtu”.
Maske lebde
u bezvremenom prostoru
putovanja.
Arlekin i Pjero njen mesec prate.
Lepeze kriju krhkog leptira
koji se raspršuje u licima
koja je sazdala
u krugu
boja drugosti.
Svi smo na mostu.
Nemi i prepušteni vetru.
Čekamo njen poziv
da pređemo na drugu stranu.
Ja sam Arlekin.
Ja sam Pjero.
Ja sam leptir.
Lebdim nečujno
u međuprostoru
njenih dihotomija.
Ja sam jedna od njenih dihotomija.
Lice mi tone u plavo,
naličje u ljubičasto.
Ja jesam i ono što nisam.
Mesec me je u sebe utkao.
A mesec je Milena.
Milena je mesec.
No comments:
Post a Comment