Sunday, November 5, 2017

Dan iz nezaborava XIII - 108 godina drugačije svetlosti

Danas se navršava 108 godina od rođenja Milene Pavlović Barilli. 
U to ime neka poleti ova pesma.
Srećan rođendan, Milena!


Detalj iz performansa MILENA - JEDNA OD NEVIDLJIVIH, Prag 2016.

Scena iz performansa MILENA - JEDNA OD NEVIDLJIVIH, Brisel 2016.


Danas dižem visoko
ljubičastu zastavu.
Puštam je da leti slobodno
po mladom novembarskom nebu,
da uranja u tvoje plavetnilo
koje vedri jasno i nepoljuljano
na popodnevnom suncu.
Danas dižem ljubičastu zastavu
visoko ka tvojim krilima,
za sve nas nevidljive
što putujemo bez prestanka
jer danas je još jedan važan i veliki dan
izronio iz nezaborava.
Krug tvog novog trajanja
otkucao je u tišini
naizgled običan broj.
108
Vrti se se krug tvoje svetlosti
i broji godine otkad te pamte
na ovom svetu.
108
Sa druge strane šalješ nam
sunce u mesecu svih tvojih očiju
i svih zagonetnih i dubokih pogleda
u nama nedokučive daljine
koje si zaustavila na slikama
i dala im večni život
u veličanstvenom nepokretu.
Dobro znam sve te poglede
i sjaj neuništivog meseca,
i skrivene želje tvojih alrekina,
njihove sasušene suze,
zakopane u lepeze
što se u leptire pretvaraju
već 108. put
uvek na ovaj dan
kada slavimo tvoj dolazak,
tvoj zapečaćeni povratak
na ovu stranu.

Scena iz performansa MILENA - JEDNA OD NEVIDLJIVIH, Prag 2016.

Dobro poznajem sve tvoje ruke
što su čeznule za dodirima i zagrljajima
i vidim jasno dok stojim u vrtu jedne zapuštene opatije
kako crne lepeze pretvaraju
u krhke ljubičaste leptire
u koje si rasula
sve svoje dihotomije
i melanholije
u samo jednoj noći
sagorelog meseca.
Možda si me tada rodila
u jednom zabačenom kutku svojih
sećanja na neki budući život,
rastrgla me između arlekina i pjeroa,
udahnula mi kontinuitet tvojih dihotomija,
pa ja danas sve udvajam i spajam u nespojivo,
tragajući za porukama koje si nam ostavljala
na svim mostovima koji si prešla,
na svom dugom putovanju u nepoznati smiraj.
Hvala ti na tome.
Hvala, Milena, na svetlosti koju si prolila po nama,
na rečima i bojama koje samo kategoriju večnosti poznaju,
koje nas mogu sačuvati od nadolazeće propasti budućnosti
u koju, zaslepljeni crnim maskama, naivno verujemo.

Scena iz performansa MILENA - JEDNA OD NEVIDLJIVIH, Gent 2016.

Dodirnuo sam tvoju ljubičastu haljinu
i osetio sva lutanja i sve nade,
sve nedosanjane snove i sve čežnje, tuge i muke.
Saten ima teksturu tvoje melanholije.
Bio je to dan za koji je vredelo boriti se svih ovih godina
za tvoje novo, drugačije trajanje.
Hvala ti, Milena, što si mi konačno
i istinski
otvorila vrata svoga prvog doma
i učinila da se ponovo osećam dobrodošlo
u našem rodnom gradu,
makar kao prolaznik i dragi gost.
Ovo je pravi trenutak da ti na tome zahvalim.

Scena iz performansa MILENA - JEDNA OD NEVIDLJIVIH, Mastriht 2016.

Sumrak se bliži,
nebo počinje da crveni
kao mesec onog davnog aprila
kojim si me pratila dok sam napuštao
tvoju Parmu.
Ljubičasta zastava
već je visoko,
preleće sve granice zaborava.
Putuje ka mesecu.
Vraća se svome domu.
Noćas će već biti u tvojim rukama.
U sigurnim rukama.
Milena,
nemoj nikada dozvoliti 
da zastava nevidljivih 
prestane da se vijori.
Mi tvoj vetar nade i snage
osećamo na ovoj strani.

Scena iz performansa MILENA - JEDNA OD NEVIDLJIVIH, Hag 2016.

Još jedan dan iz nezaborava
pretvara se u nezaboravni sumrak.
Sunce gori u eksploziji zagasitih boja.
Crveni pepeo ljubičasti prah posipa
po mom licu.
Ne zatvaram oči
jer znam da mi ona novi znak šalje.
Vreme je da se nastavi putovanje.
Krećem na put.
U džepovima - mesečevo kamenje, maske i dihotomije.
U srcu - melanholija i dobro poznata čežnja
U mislima - njeni stihovi i moja muzika.
Prašina mostova i huk vode bude uspavani nemir i upijaju me u svoje neotkriveno.
Ljubičasta zastava prekrila je mlado novembarsko nebo.
Vatra je ugašena.
Sumrak umire, mesec se budi.
Srećno novo trajanje, Milena!


Tuesday, September 26, 2017

Razgovori o Mileni - video-serijal - prva epizoda




RAZGOVORI O MILENI su novi video-serijal kroz koji želim da povedem otvoreni dijalog na temu Milene Pavlović Barilli sa mnogima koji su dosad dali iskren i značajan doprinos u otkrivanju Mileninog neobičnog sveta.
Cilj je da ovaj serijal postane značajna i referentna platforma za sve istraživače i one koji su zainteresovani da čuju različite poglede na istu temu, ali i saznaju nove informacije, kao i da im eventualno ono što su čuli ovde bude podstrek za sopstveno upoznavanje sa Mileninim magičnim svetom.
Gost u prvoj epizodi je naša istaknuta istoričarka umetnosti, prof. dr Irina Subotić.
Ideja o ovakvom video-serijalu javila se još početkom 2015. Naime, ponovo inspirisan sjajnim Čarninim filmom “Milena”, poželeo sam da upoznam neke zanimljive i fascinantne ljude koji su se u svojoj karijeri bavili istraživanjem Mileninog sveta i svojim rezultatima dali ogroman doprinos u otkrivanju istog. Međutim, uvek postoji još nešto što bi se o Mileni moglo reći, saznati, prodiskutovati. Rezultate koje su nam oni dali možemo posmatrati i u svetlu referentnih materijala koji su kvalitetno i gotovo savršeno polazište za nova istraživanja. Takođe, kako je Milena Pavlović Barilli nepresušni izvor inspiracije, ali i neoporno zanimljiva prizma kroz koju se mogu prelamati današnja društveno-kulturološka kretanja koja se kreću oko pitanja mesta, značaja i prihvaćenosti umetnosti i savremenih stvaralaca u savremenom društvu, posebno u našoj sredini, važno je voditi dijaloge sa relevantnim poznavaocima Mileninog sveta, bilo da su umetnici, istoričari umetnosti ili zaljubljenici u taj neobični sved dihotomija. Iz takvih dijaloga rađaju se nove ideje koje mogu podupreti višestruku brigu o Mileninom novom trajanju u vremenu sadašnjem i budućem, otvaraju se nova vrata i novi putevi za buduće istraživače. Izbor sagovornika zavisi i od toga da li postoji međusobno poštovanje i minimalno razumevanje oko istih, trajnih vrednosti, jedinstvenih, kompleksnih i neobičnih, na kojima počiva svet Milene Pavlović Barilli.

Monday, March 6, 2017

Dan iz nezaborava XII - 36 72


Stvorićemo ponovo mesec
da osvetlimo noći,
da zaključamo snove,
da oslobodimo dah.
I tada će se igra
vratiti duboko u naše tajne zamisli
oslobođene od svake smrti.
Biće i brza
i spora.
Biće dihotomna.
Biće svačija.
Kao arlekin bez kompasa,
neispunjeno i ne previše jasno
saglasan sa nastajućim i sve ređim,
zakasnelim ritmom nasumičnog rađanja
na drugoj strani
ka kojoj putujemo.

I to baš danas,
kada se sećamo tvog odlaska.
Svi su zaćutali.
Ali se istina iskrala
i počinje da počiva
u tvom obnovljenom trajanju.
Šapat je tvoj davno probio
sve zvučne zidove
jednog mog purpurnog sna.
Bio je to šapat
istine o tvom odlasku
na drugu stranu.
Sve je to bila tvoja zamisao.
Namerno si požurila
preko praga.
Potrčala si ka zvezdama koje nikada nećemo videti.
Prešla si odlučno na onu stranu
gde se noć drugačijeg stvaranja nikada ne završava.
Kao ni tvoja pesma u kojoj sagorevaš mesec
do koga si stigla u pratnji nevidljviog Pjeroa
na ovaj dan
pre previše godina.
Potrčala si preko praga
da budeš na strani večnosti.
Svoja.
Velika.
Prozračna.
Ljubičasta.
Inspiracija
i svetlost
za nas 
koji smo rođeni kao fragmenti
samo tvoje celine
koju si jasno naslikala
na dan odlaska
sa ovog sveta
koji je u stalnom propadanju
jer ne razume tvoje reči
jer ne vidi tvoje boje.
Jer ne čuje moje krike
iz nevidljive svakodnevice
tihog stvaranja tebi u čast.
Jer ne želi da čuje kako te
zovem muzikom iz sveg glasa 
da se vratiš na ovaj svet,
bar ponekad da svratiš
i razmrdaš i zaslepiš svojom svetlošću
sve ravnodušnosti mediokriteta,
sve zavisti  i pakosti neosvešćenih,
sva neznanja nadobudnih i primitivnih.

Ja i dalje vičem, pevam, molim, šapućem,
ćutim, plačem, zovem, naričem.
Milena, vrati se!
Milena, nećemo te zaboraviti!
Milena, ne ostavljaj nas.
Ne ostavljaj svoju decu meseca!
Vrati se danas,
makar na tren,
i reci mi da dolaze bolji dani za stvaranje,
da ne smemo odustati.
Putovanje mora da se nastavi.
Borba ne sme prestati.


Danas je dan iz nezaborava.
Zovem te i brojim unazad.
Ni danas nema sabiranja.
Ova dva broja dve su priče
o godinama
koje više ne teku,
o godinama kojih je sve više.
Da li si zarobljenja između ova dva broja?
36
72
Ili se među njima sloboda samo umnožava
uvek na ovaj dan?
Milena, sećam se.
Milena, nastavljam da stvaram.
Milena, ne bojim se noći bez meseca.
Izvini što sam ti izokrenuo pesmu.
Izvini što sam od pepela pokušao da napravim mesec.
Pokušao sam sve što sam mogao danas
samo da bih još jedan tvoj vredan delić
ogrnuo nezaboravom.

Još jedan dan iz nezaborava
polako iščezava u sazvučju rastrzanog martovskog sumraka.
Nema sabiranja.
Ovi brojevi govore i dok ćute.
I ja ću zaćutati.
Samo nam svrati danas.
36
72.