Stvorićemo ponovo mesec
da osvetlimo noći,
da zaključamo snove,
da oslobodimo dah.
I tada će se igra
vratiti duboko u naše tajne zamisli
oslobođene od svake smrti.
Biće i brza
i spora.
Biće dihotomna.
Biće svačija.
Kao arlekin bez kompasa,
neispunjeno i ne previše jasno
saglasan sa nastajućim i sve ređim,
zakasnelim ritmom nasumičnog rađanja
na drugoj strani
ka kojoj putujemo.
I to baš danas,
kada se sećamo tvog odlaska.
Svi su zaćutali.
Ali se istina iskrala
i počinje da počiva
u tvom obnovljenom trajanju.
Šapat je tvoj davno probio
sve zvučne zidove
jednog mog purpurnog sna.
Bio je to šapat
istine o tvom odlasku
na drugu stranu.
Sve je to bila tvoja zamisao.
Namerno si požurila
preko praga.
Potrčala si ka zvezdama koje nikada nećemo videti.
Prešla si odlučno na onu stranu
gde se noć drugačijeg stvaranja nikada ne završava.
Kao ni tvoja pesma u kojoj sagorevaš mesec
do koga si stigla u pratnji nevidljviog Pjeroa
na ovaj dan
pre previše godina.
Potrčala si preko praga
da budeš na strani večnosti.
Svoja.
Velika.
Prozračna.
Ljubičasta.
Inspiracija
i svetlost
za nas
koji smo rođeni kao fragmenti
samo tvoje celine
koju si jasno naslikala
na dan odlaska
sa ovog sveta
koji je u stalnom propadanju
jer ne razume tvoje reči
jer ne vidi tvoje boje.
Jer ne čuje moje krike
iz nevidljive svakodnevice
tihog stvaranja tebi u čast.
Jer ne želi da čuje kako te
zovem muzikom iz sveg glasa
da se vratiš na ovaj svet,
bar ponekad da svratiš
i razmrdaš i zaslepiš svojom svetlošću
sve ravnodušnosti mediokriteta,
sve zavisti i pakosti neosvešćenih,
sva neznanja nadobudnih i primitivnih.
Ja i dalje vičem, pevam, molim, šapućem,
ćutim, plačem, zovem, naričem.
Milena, vrati se!
Milena, nećemo te zaboraviti!
Milena, ne ostavljaj nas.
Ne ostavljaj svoju decu meseca!
Vrati se danas,
makar na tren,
i reci mi da dolaze bolji dani za stvaranje,
da ne smemo odustati.
Putovanje mora da se nastavi.
Borba ne sme prestati.
Danas je dan iz nezaborava.
Zovem te i brojim unazad.
Ni danas nema sabiranja.
Ova dva broja dve su priče
o godinama
koje više ne teku,
o godinama kojih je sve više.
Da li si zarobljenja između ova dva broja?
36
72
Ili se među njima sloboda samo umnožava
uvek na ovaj dan?
Milena, sećam se.
Milena, nastavljam da stvaram.
Milena, ne bojim se noći bez meseca.
Izvini što sam ti izokrenuo pesmu.
Izvini što sam od pepela pokušao da napravim mesec.
Pokušao sam sve što sam mogao danas
samo da bih još jedan tvoj vredan delić
ogrnuo nezaboravom.
Još jedan dan iz nezaborava
polako iščezava u sazvučju rastrzanog martovskog sumraka.
Nema sabiranja.
Ovi brojevi govore i dok ćute.
I ja ću zaćutati.
Samo nam svrati danas.
36
72.
No comments:
Post a Comment