Autoportret, 1935.
Protiče još jedan dan iz nezaborava. Sunčan i obećavajući. Pre 73 godine, 6. marta 1945. u Njujorku, Milena je tiho otpočela putovanje na drugu stranu, ka svom mesecu, koji u kontinuitetu bezvremena svake noći sagoreva i ponovo rađa sa hiljadu sleđenih suza, kako je opisala u jednoj svojoj pesmi. Danas nema suza. Nema tuge. Milena je među nama. Traje i ponovo živi. Rađa se svakim novim fragmentom koji se o njoj otkriva. I upravo baš na ovaj važan dan želeo bih da sa vama podelim da se bliže dani novih susretanja svetlosti. Dolaze dani otkrivanja malo poznatih ili potpuno nepoznatih fragmenata Mileninog neobičnog sveta melanholije, radosti življenja i dihotomija. Proteklih godina se nisam bavio samo razvojem autentičnog umetničkog diskursa u čijem je fokusu bila Milena kao kompleksna, inspirišuća celina jedinstvenog sadržaja nemerljive vrednosti, već sam i istinski pratio njene tragove rasute po svetu, pokušavajući da pronađem neki novi delić, da otkrijem neko novo saznanje koje će njenu bogatu sliku učiniti još jasnijom, značajnijom i poznatijom. I zaista, u prošloj godini su se ta moja otkrića sabrala u jedan koncept, u jednu priču, sazrelu za predstavljanje zainteresovanoj javnosti. Ovog proleća očekuje se otkrivanje tih novih fragmenata Mileninog sveta do kojih sam došao u višegodišnjem istraživačkom procesu. Očekuje nas susret od velike važnosti sa jednom njenom divnom slikom koju smo dosad znali samo preko crno-bele fotografije. Naime, iz Sjedinjenih država sam dobio reprodukciju vrhunskog kvaliteta u originalnoj veličini koja može biti izložena u svakoj galeriji. Taj nemerljivo vredan poklon prati priča o divnoj ljudskosti i dubokom razumevanju moje posvećenosti Mileni koji su preleteli okeanske daljine i stigli u moje srce od potpunih stranaca. Reč je o portretu Barbare Malori koji je Milena naslikala 1942. godine. Imao sam tu čast da stupim u kontakt sa samom Barbarom koja je i dalje među nama, u svojim devedesetim godinama i živo se seća susreta sa Milenom, ali tu dirljivu priču uskoro delim sa svima vama kao i samu sliku koja spada svakako u jedno od Mileninih remek-dela na polju portreta.
Najava performansa Otkrivanje "Milene - novi fragmenti", prvi put sa portretom Barbare Malori iz 1942. godine
Ostala otkrića do kojih sam dosad došao imaju jednu zajedničku tačku preklapanja - sva govore o uspehu koji je Milena Pavlović Barilli postigla u toku svog boravka u Americi. Reč je o nekim fotografijama koje su skoro potpuno nepoznate ovde, zatim o nekim važnim umetničkim aktivnostima velikog kulturološkog značaja kao i prisutnost u literaturi, medijima i nekim privatnim prepiskama toga vremena. Ova otkrića biće predstavljena u jednoj višemedijskoj sintezi kroz performans, ali i prateće materijale i programe bez kojih otkrivanje ovih novih fragmenata ne bi bilo potpuno. Ovo neobično predstavljanje novih otkrića trebalo bi da se desi u svim našim geografsko-duhovnim prostorima koji su relevantni za ovu temu.
Takođe, do kraja godine nas očekuju makar još dva višemedijska, kompleksna umetnička poduhvata u čijem će centru ispitivanja, istraživanja, sanjanja i predstavljanja biti Milena kroz svoju celovitost, ali i fragmentisano, i to u saradnji sa drugim domaćim i stranim umetnicima. Očekuje se i realizacija novih epizoda video-serijala "Razgovori sa Milenom".
Video-performans-art projekat koji tretira poeziju Milene Pavlović Barilli pisane na španskom jeziku, u saradnji sa meksičkom umetnicom Normom Fereirom
Već više od godinu dana radim na pripremi internet-stranice (koja bi bila znatno i višeslojno proširenje ovog bloga) posvećene ovoj umetnici sa očekivanjem da ću ga objaviti u toku ove godine. Ovim putem pozivam sve zainteresovane koji na bilo koji način žele da učestvuju i da daju svoj doprinos u kreiranju jednog referentnog virtuelnog prostora koju ima za cilj da afirmiše i slavi Milenin magični svet kroz različite oblasti i na različite načine, neka mi se slobodno obrati. Stranica je neprofitnog karaktera i njeno kreiranje se zasniva na dobroj volji i velikom poštovanju, ljubavi i posvećenosti našoj Mileni.
Milenino novo trajanje se zahuktava. Krug se zavrteo. Milena je sada sve dalje od vrtloga zaboravljenih i nevidljivih. Sve je više nas koji se borimo za njenu neprolaznu svetlost. Milena je sve bliža pijedestalu koji je odavno zaslužila, a koji je do danas ostao prazan jer samo njoj pripada, bez presedana, bez komparacija. Dolaze bolji dani za magična susretanja svetlosti. Hvala, Milena! Putujemo dalje. Pratimo svetlost tvog neuništivog meseca i znamo da smo na dobrom putu. Sve više je dana kada nevidljivi odlaze u nezaboravna sećanja. Takav je i ovaj dan. Zauvek ispisan tvojim imenom. To je jedini pravi dokaz da ovaj dan postoji.
