Sutra - dan u kome si zauvek promenila jesen - 102!

Sutra, 5. novembra, isteći će 102. godina otkad je Milena svojim rođenjem i prvim postojanjem zauvek promenila jesen, makar za one koji to umeju da vide... Sutra je taj dan.

Sutra ćeš se ponovo prošetati

ulicama ovog grada.

Lišće će ushićeno

šuštati od tvojih nevidljivih koraka.

Sutra ćeš opet hodati ulicama ovog grada

u kome si zametnuta u zapećak periferije,

u neuglednu uličicu

koja nosi tvoje ime.

Sigurno neki njeni malobrojni stanovnici

uvek psuju u sebi ili naglas

kada moraju da napišu to predugačko ime

ulice neke žene za koju nisu ni čuli,

popunjavajući kojekavke formulare.

Tužni, mali ljudi...

Nisu oni krivi.

Niko im nije rekao. Nigde nisu videli.

Ni čuli.

Sutra ćeš ostaviti drugačiju, osveženu

sliku jeseni gradu koji te je zaboravio.

Bez griže savesti. Ravnodušno.

Ne stoji istrošeni dvogodišnji plakat

sa tvojim likom još uvek na istom mestu,

u centru grada,

kako bi bio dobro čuvana uspomena i počast

tebi.

Bledi to platno u senci

od nemara, ravnodušnosti

i hroničnog skretanja pogleda u drugu stranu

hiljade ljudi koji tuda prolaze svakog dana.

Nije neka uteha,

ali sam ja uvek spreman da te pogledam u

oči...

Umorne i prašnjave, ali i dalje duboke do nepregleda.

Sutra je naizgled običan dan.

Odlasci na pijacu, šetnje po parkovima i pored reke.

Susreti, kupovine...

Gledanja na sat... jer sve te aktivnosti

imaju ograničeno trajanje,

jer moramo požuriti dalje?!

Ipak, sutra je tvoj dan.

Sutra će te možda videti.

Biće zbunjeni, začuđeni i sumnjičavi.

Možda će te ismevati,

ili samo skrenuti pogled u drugu stranu.

Neće te razumeti.

Tužni, mali, polusvetski ljudi.

Srećom,

iskrašće se iz te rulje

i poneki iskreni osmeh u prolazu,

a možda će neko zastati i da te pozdravi.

(Parco Ducale, Parma, septembar 2011.

Ispred Palazzetto Eucherio Sanvitale, gde je održana izložba Mileninih dela 1989. godine)

Sutra ćeš ponovo koračati ovim gradom

koji ti izgleda nije oprostio

nezaustavljivost tvog putovanja,

izbrisavši te iz svog tajnog šifrarnika slavljenih.

Sutra,

na tvoj dan,

i dalje te neće biti na televiziji,

tvoja pesma se i dalje neće čuti,

tvoje reči će i dalje ćutati.

Tvoje slike će i dalje biti zarobljene

tamo gde ih kriju i nonšalantno prisvajaju,

iako ti pripadaš svima!

Tamo one blede pod prašinom neznanja i nerazumevanja.

Tamo gde još uvek nisu istinski dokazali da te zaslužuju.

Ali sutra,

dok prepodnevno sunce

bude prikrivalo sve nedostatke jeseni,

ocrtavajući kulminaciju njenog

raskošnog kolorita,

koji je i u tebe utkan,

ti ćeš se tiho prošetati

ulicama grada koji te je ostavio

na cedilu zaborava.

Pokazaćeš svima da postojiš.

Da si tu.

Da si otpočela novo trajanje.

Da se putovanje nastavlja bez obzira na prepreke i tuđe granice,

kroz neobična susretanja svetlosti.

Umorno i prolazno lišće

ipak će umeti da prepozna

tvoje korake.

Šaputaće svečano i šuštaće tiho

zajedno sa vetrom.

Prepoznaće te i prigrliti ponosno.

(Parco Ducale, Parma, septembar 2011.)

Sutra ćeš nečujno i neobično

proći ulicama ovog grada.

Ja ću te slediti,

spreman da se borim

za tvoje novo trajanje.

Mi ćemo biti tu sigurno.

Uz tebe.

Sutra,

u koje želim da verujem danas,

da će biti manje beznadežno.

Kao što nas ova jesen danima

ostavlja bez daha

u dosluhu sa upornim suncem

i neodlučnim vetrom,

pokušavajući da istraje i potraje

baš ovakva kakva je,

da komešanje kišobrana

ne pokvari savršenu

sliku koju je sazdala slučajno i nepromišljeno

u danima miholjskog leta.

Sliku koju ćeš ti sutra zauvek promeniti

dodajući joj boju,

koju ni preteća kiša

ni prezrivi pogledi

neće nikada uspeti da speru.

Boju tvoje prisutnosti,

koju smo sazdali zajedno,

namerno i promišljeno,

juče,

u snazi naše nevidljivosti,

juče,

dok smo razmišljali o

drugačijem sutra

kada ćeš konačno prohujati

ulicama ovoga grada,

za koga još nije kasno

da te prigrli bez zadrške.

Sutra ujutru putovanje se nastavlja.

Sutra će biti manje beznadežno.

Sutra je tvoj dan!

* Fotografije iz Parme predstavljaju delić specifičnog vizuelnog opusa koji je jedan od rezultata projekta - eksperimenta "Mileninim tragovima - Susretanje svetlosti u italijanskom kontekstu", o čemu sam već pisao i o čemu ću još pisati jer projekat nije završen. Ove dve fotografije nastale su u njegovoj trećoj fazi, na trećem putovanju u Italiju, početkom septembra ove godine. Na njima su kofer-instalacija i "Minijature pogleda u pokretu", o kojima će tek opširnije biti reči na blogu.