Slikopesma - TRANSFORMIRANJE (2)

La Lettura II (Arlekin sa lepezom), 1935.

U svoj svojoj svemoći i nemoći
čuvaš tajnu večnog lutanja,
samo je moru otkrivaš,
mada je i ono suviše zauzeto talasanjem
da bi te shvatilo ozbiljno
duže
od nekoliko trenutaka.
Ni tajni znakovi tvojih veštih ruku,
ni neobična lepeza domaštanih misli
neće te zauvek otrgnuti
od nametnute ti sudbine
da budeš veseli medijator,
nespretni pokušaj spletkaroša,
i prostodušna žrtva
u ime tuđih, a na štetu svojih ideala.

Na ovom svetu,
po oceni većinske rulje,
suviše je nas
koji umemo da slike prenesemo na drugačiji način
sa ubeđenjem da time pravimo veliku razliku
u životima drugih,
onih pripadnika većini,
pred koje naivno i skoro nepravedno postavljamo velika očekivanja
da shvate našu duboku tugu i nepomično i sveprožimajuće crnilo,
ali i naše naizgled prenaglašeno ushićenje i neobuzdanu radost
u projekcijama budućih velikih pobeda...

I ja,
i arlekin,
i ti,
koja si sve to dobro razumela i ćutala,
i prenosila kroz snohvate plavih nijansi,
obični smo posrednici našeg dara,
neobični nosioci prokletstva posebnosti...
Neshvaćeni i prognani iz potpuno iskonvencionalizovanog cirkusa,
sa već unapred prikačenom etiketom
i rešenjem šifre,
koja pretenciozno i zavaravajuće ukazuje na
bipolarni poremećaj.
Samo nova mediokritetska definicija umetnosti.

Slikopesma - transformiranje je kombinovana forma za kojom sam tragao i koju sam osmislio iz snažne potrebe da i formalno uobličim kompleksnu i višeslojnu komunikativnu sintezu dva umetnička izraza, dva autentična jezika; forma koja je naravno i sasvim uobičajeno, kada je o Mileni reč, dihotomna. Ona nastaje u komunikativnom procesu dva medija – konkretne Milenine slike i moje poetske crtice, kao reakcije na ključeve, poruke i moguće odgovore koje nam data, odnosno odabrana slika pruža. Takvo sinergijsko uobličenje Mileni i njenom delu otvara potpuno nova značenska polja, često prilično intimna, lična (jer drugačija ni ne mogu biti), jer je pristup sasvim umetnički i oslobođen već postojećih stručnih tumačenja sa stanovišta istorije i teorije umetnosti. Ova nova, kompleksna forma jeste inovativni vid tumačenja Milene kao celine, kao snažne energije povezivanja. U svom ličnom traganju, ispitujući i preispitujući asocijativnu vezu sa konkretnom Mileninom slikom, upravo počinje i razvija se živopisan komunikativni proces, u kome se autentična značenja njenog dela transformišu iz vizuelnog u literarni medij, te kao rezultat tog procesa nastaje slikopesma, nova forma, a u značenjskom smislu i u okviru tumačenja umetničkog dela, Milenina slika ima još jedan, pridodat nivo značenja i tumačenja, potpuno autentičan i jedinstven – specifičnu poetsku reakciju.