Sagoreti mesec u pakosti svih sedam dana - o performansu u KPGT-u

Video-zapis (fragmenti)

Performans kojim je zatvorena ova prilično uspešna godina u kojoj su sve moje umetničke aktivnosti bile usmerene na obeležavanje velikog jubileja - 70 godina od Milenine smrti, bio je deo večeri avangardnog performansa "Svetlost i senke", održane 25.11.2015. godine u KPGT-u, u saradnji sa našim prijateljima iz Nektan art-a. 

 

Nosi naziv Sagoreti mesec u pakosti svih sedam dana, i kao i svi prethodni u fokusu je imao naše muzičko oblikovanje i izvođenje Milenine vanvremenske poezije. Ovoga puta, u nešto drugačijoj, unapređenoj kostimografiji, izbeljenih lica i crnog vela koji jasno aludiraju na onostranost i prisustvo i priziv duhova prošlosti, pre svega dobrog Mileninog duha, izveli smo i našu novu pesmu na Mileninu poeziju koja se zaključuje stihovima “Pre no što padnemo u nebo, naučićemo savršeno aritmetiku zvezda.”. Tu pesmu napisala je na srpskom jeziku. Intervali između izvođenja pesama vizuelno su aludirali na astrološke aspekte koje svaki dan u nedelji nosi. Pomoću njih sam, kao i uz ranije korišćenu Mileninu fragmentisanu “ikonografiju”, gradio instalaciju koja je vizuelno podržala celinu i celovitost patnje kroz koju stvaralac prolazi u svojoj tišini kreativne svakodnevice dok konačno ne izrodi delo, na kome neprekidno radi “u pakosti svih sedam dana” “sagorevajući mesec” svake noći, moleći sve sile ove i one strane da mu da dovoljno snage i vremena da istraje u svom poduhvatu, da ga uspešno završi, tražeći rešenja u aritmetici zvezda i u rasporedu i uticaju planeta našeg sistema…

U vizuelno-estetskom smislu u sintezi sa zvučanjem i interpretacijom pesama kreirana je atmosfera noći, tame, okrenutosti ka putovanju na drugu stranu, ka traganju za mesecom, ka tajnama neistraženog u našoj svesti, ali i u htonskim energijama onih koji su otišli, a koji i dalje putuju i traže svoja utočišta. Kako se “sedmica” bliži kraju, i dan za danom nestaje u pepelu nestalnog meseca koji neometano prelazi svoj put kruženja, zlokobno ćutanje koje nagoveštava mnoge završetke sve je glasnije. Vazduhom koji delimo sa publikom u toku performansa osnažava se intenzitet oniričnog odnosa koji lebdi među nama i koji će dovesti do pucanja, do kraja, do novog rađanja i nekog novog početka u naznaci. I ovoga puta, mi, Nevidljivi, sagoreli smo mesec, sledili smo njene tragove na tom putovanju koji ne prestaje. Putovanje se nastavlja.

Bila nam je velika čast da učestvujemo u ovoj večeri sa vrsnim umetnicima iz trupe Nektan art, koji pionirski i požrtvovano pronose neobičnu svetlost butoh (buto) plesa - teatra - iskustva kao jedinstvene forme, koja na našim prostorima još nije dovoljno predstavljena i istražena.