Još jedan performans u godini velikog jubileja. Još jedno susretanje svetlosti i ljudi. Još jedno upoznavanje sa Milenom. Još jedno prepoznavanje. I kao i uvek još jedno vredno iskustvo. Svakako nezaboravno. Međutim, ono što ovaj performans izdvaja od drugih jeste to što je bio deo prvog festivala posvećenog savremenoj umetnosti - STAPARI INTERNATIONAL ARTS SUMMER FESTIVAL, smeštenog u ambijentalno-kulutrološki kontekst jednog srpskog, planiskog sela. Potpuno neuobičajeno, hrabro i za svaku pohvalu. Domaćini i organizatori su se potrudili da se svi osećamo prpipadajuće, unevši tako jasan duh kosmopolitizma u jedno malo parče naše zemlje.
Naziv performansa je Milena u Staparima - protok reči, potok boja, odjeci muzike.
Milenini stihovi kroz muziku nas Nevidljivih, ponovo su dotakla mnoge i ostavile ih u razmišljanjima i možda počecima ličnih traganja za Milenom. Njene neprolazne rečl i muzika odjekivali su proplancima novog, otvorenog prostora, razlili su se po nebu i po ljudima. Verujem da su tamo i danas.
Na zelenom proplanku, ispred statre kamene česme, Milena je prostrla 6 velova. Sa njih se ka nebu izdiže 6 fragmenata koji grade neobičnu instalaciju - simbol Mileninog novog trajanja. Reči i muzika razlivaju se ambijentom, oslobađaju se od zaborava. Niko ih više ne može vratiti u prašnjavu kutiju. Milena je bila u Staparima. Nevidljivi su zapevali. Vratićemo se opet. Milena će nas povesti na put.
No comments:
Post a Comment