Crtica iz noćne beležnice (1)

(scena iz performansa, Parco Ducale, Parma, april 2011.)

I noćas sagorevam mesec...

Dobro si me naučila.

U ovom veku to je

nova veština tihe borbe

u kojoj si nas okupila,

posula plavim i ljubičastim perjem

onih davno slomljenih krila.

Posle duge, polarne noći

neuračunljivo upornog, punog meseca

uspeli smo da opstanemo

pod krugom tvoga nauma

samo mi koji nismo alergični

na ustajalo, obojeno perje.

I noćas me preplavljuje osećanje

potpune usamljenosti na ovom svetu

koji se od pregršt neprihvatanja

i nagomilanih, gorkih predrasuda

sklupčao u sebe samog

i samo što ne pukne od ravnodušnosti.

Čak ni u sopstvenoj astralnoj projekciji

ne vidim onog drugog sebe.

Onog koji sanja ispočetka.

I mesec već polako dogoreva

u svojoj nevidljivosti.

Mi se izgubljeni pronalazimo u našoj.

Iskonski nametnutoj.

Ipak uspevamo da ga sagorimo do kraja.

poslednjim pokretima

misli,

poteklih van kategorije vremena,

na ovom nam svetu poznate.

Potpuni mrak.

Nema straha.

Samoća je sasvim utihnula.

Još jedan početak

otvorio je neobično miran prostor

za slatki nemir stvaranja.

To smo hteli?

Prsti su se razleteli po tastaturi

da bi sustigli hiljadu raspršenih misli

i uhvatili samo jednu pravu ideju

koja će me voditi kroz ovu noć,

čijeg se kraja ne bojim.

Dočekaću ga budan

i srećan

jer sam opet bio

zamalo brži od čuvenog i neumoljivog ritma,

onog o kome si ti pisala,

onog o kome ja pevam.

(scena iz performansa, Parco Ducale, Parma, april 2011.)

A sledeće noći

okupićeš nas ponovo,

i ponovo ću biti potpuno sam,

sagorećemo ponovo isti mesec

sa nadom da će ta jedna, prava ideja

umaći zauvek prolaznosti kakvu smo

sazdali i spoznali ovde,

da će u svom pobedničkom plesu

stvoriti nove titraje

u čije smo ponavaljanje

nečujno utkani

i gde

sa novom vidljivošću

zadovoljno i lako

sagorevamo iznova

neki mali i neugledni, krhki mesec.

Kao dete

što iz dosade

krišom pali drvce šibice

koje poraženo

broji poslednje

trenutke do prelaska u pepeo

na pragu naše drugosti.

Tamo gde nas strpljivo

očekuješ.

Tamo gde su susretanja svetlosti

potpuno drugačija.