Monday, June 29, 2015

Gde je Milena? ili kako je umetnost (opet) nadmudrila formu i odlučno UrLiknula u Subotici - video, fotografske i druge beleške



I ovaj je performans bio još jedan fragment u obeležavanju velikog jubileja - 70 godina od Milenine smrti. Još jednom je u fokusu bila Milenina vanvremenska poezija. Još jednom sam pokušao da ponudim neka rešenja i odgovore na pitanje kako performirati poeziju. Ponovo je publika birala redosled izvođenja pesama na Mileninu poeziju - muzički autorski odgovor nas nevidljivih, naravno, ponovo u izvođenju uživo, jer su theINVISIBLES neodvojivi deo ove priče o novom trajanju, o drugačijem stvaranju. I ponovo se vizuelno - kroz kostim i građanje ili nadograđivanje instalacije, bude i susreću njene i moje dihotomije, melanholija, reminescencija, dekompozciija, prekompozicija i transformacija. 









Ovoga puta izvođenje pesama pratile su video-retrospektive mojih performanasa posvećenih Mileni u razdoblju od 2010. do 2015 godine, u preko 30 evropskih, najviše italijanskih gradova. Za ovaj performans odabrao sam fragmente video-zapisa iz Verone, Venecije, Rima, Milana, Parme, Malmea, Kulabera, Rovinja i Beograda. Performans se završio u jednoj višemedijskoj sintezi, u raznobojnom sazvučju koje spaja osnovne simbole Mileninog i mog sveta umetnosti. Oni se opet susreli i spojili konačno u pesmi – manifestu za sve nevidljive stvaraoce.









Performans je izveden na završnoj, umetničkoj večeri (19.06.2015.), osmodnevnog festivala Umetnost ispred forme - Urlik8 koji je okupio veliki broj umetnika različitih područja iz Subotice i Srbije, u zanimljivim prostoru bara koji se bavi i promocijom kulture, Klein house. Veliki je podvig organizovati takav festival u Srbiji danas, zato i ovde čestitam organizatorima, sjajnom UrLik-u, na istrajnosti i hrabrosti, i zahvaljujem na pruženoj prilici da zainteresovanoj subotičkoj publici približim Milenu na način koji im je pre toga bio nepoznanica. Doček i čitav prijem od strane publike i organizatora bio je iskren i topao. Posle performansa, ljudi su prilazili, čestitali i raspitivali se dodatno o svemu tome što su videli i čuli. Performans im je kao forma i izraz postao bliži i jasniji. Izašao je iz sfere tabua. Još jedno Milenino malo čudo dovelo je do uspešnog zatvaranja ovog važnog kruga.







Kao i uvek, kada smo na putu sa Mileninim tragom u mislima, u sećanjima, neizbežni su nezaboravni susreti. Opet su se desila susretanja različitih, drugačijih svetlosti i ljudi koji ih u sebi nose i njom isijavaju. Milena je svojim neprolaznim rečima dotakla po prvi put nečija srca, uskovitlala nečije misli i navela da bar jednom, sledećeg, ili nekog drugog dana u budućnosti, potraže novootkriveni deo sebe u njenom magičnom svetu. Muzika nevidljivih čula se dalje i glasnije. Velovi i ešarpe, koji na sebi nose tragove svih onih puteva koje smo u poslednjih nekoliko godina prešli pod bojama njenog meseca, poleteli su širom beline zanimljivog prostora i zauvek promenili pravac njegovih mikrovetrova. Još jedna mala promena se desila. Ispunila me je optimizmom. Milene reči su ponovo poletele u neka nova polja nezaborava i niko ih ne može ućutkati i vratiti u tamu nametnute tišine. Borba se nastavlja. Možda imamo nove saučesnike. Opet smo sagoreli mesec i prigrlili još jednu neobičnu noć novog stvaraja. Izgleda da joj nema kraja. Novi putevi se otvaraju. Traganje se nastavlja. Samo je još jedan značajan fragment postao deo celine koju polako i strpljivo sklapam. Mesec me zove da nastavim dalje. Slušam ga i sledim bez pitanja jer mesec je Milena.





Ostali članci